Kako se planski akti u Prijepolju kroje po meri investitora?

Prijepolje  – Građani Prijepolja duže od jedne decenije slušaju priče političara o izgradnji modernog i savremenog naselja na levoj obali Lima. Plan detaljne regulacije Šehovića polje koji je usvojen  2018. godine predstavljao bi još dugo samo spisak lepih želja, da jesenas Lidl nije najavio svoj dolazak. Tada su učinjeni znatni napori da se pomenuti planski dokument prilagodi potrebama investitora a najskorija obećanja vlasti su da će se mašine na proleće pojaviti u Šehovića polju.

Planom detaljne regulacije Šehovića polje predviđeno je kako da se ovaj deo grada planski i urbanistički razradi da bi se stvorili uslovi za izgradnju tzv  Novog Prjepolja na levoj obali Lima. Reč je o modernom naselju sa  kompletnom infrastrukturom, bulevarima i saobraćajnicama. Priključne saobraćajnice su logičan nastavak mosta preko reke Lim koji je izgrađen još 2010. godine.  I već 13 godina se čeka na nastavak započetog.

-Ljubomorno smo ga čuvali godinama, imali smo planski akt ali nismo pristupali promeni – kaže predsednik Skupštine opštine Prijepolje Izudin Šantić, objašnjavajući kako je vlast čekala zgodnu priliku da bi se taj prostor najbolje iskoristio.

A prilika je naletela i to 2020. godine, kada se Lidl zainteresovao za parcele u Šehovića polju. Tada je lokalna samouprava stupila u razgovore sa predstavnicima „Lidla“ i kompanije „MDG“, koja je vlasnik parcela na kojima bi se objekat gradio, ali se isprečio plan detaljne regulacije za Šehovića polje koji  je predviđao da kroz parcelu prolaze tri saobraćajnice, od kojih je jedna široka čak 18 metara sa drvoredima i parkinzima. Lokalna samouprava je tad izazila spremnost na kompomis, ali donošenje planskih dokumenata zahtevalo je vreme.

-Znajući šta nam to znači, moj lični pristup je bio da ubrzavamo priču. Jer donošenje takvog plana u isključivoj je nadležnosti lokalne samouprave, tj lokalnog parlamenta. Mi dobijamo na kraju formalnu saglasnost od države Srbije ali to je manje bitno u odnosu na postupke koje mi sprovodimo – naglašava Šantić.

I tako je u oktobru, na zahtev i o trošku Bitoveksa, koji zastupa Lidl, izmenjen Plan detaljne regulacije Šehovića polje koji je usvojen 2018. godine.

– Menjali smo ga na zahtev Bitoveksa, s namerom da poslovno tipski komercijalni objekat dođe u Prijepolje. Pored Lidla iskoristili smo ga da definišemo neke probleme koje smo imali za saobraćajnice- jer planiramo izgradnju dve bitne saobraćajnice, u dužini od po 500m –  jednu od mosta ka železničkoj stanici, kao nastavak Ćirkove ulice, a drugu pored Gimnazije ka magistralnom putu sa kompletnom infrastrukturom- struja, kanalazacija,javna rasveta, zelene površine, biciklistička staza, široki bulevari. Dakle, ideja je  da pored izgradnje Lidla, napravimo saobraćajnice koje će privući i nove investitore- ističe Izudin.

Zašto se čekalo toliko vremena? Da li su možda privrednici ti koji su kočili donošenje ovog plana? Vlasnik trgovinskog lanca Zenit i odbornik Sandžačke demokratske partije Elvin Banjica,  mišljenja je da na tržištu vlada sistem ponude i potražnje i da je zdrava konkurencija neophodna.

-Iako sigurno ima privrednika kojima je zbog dolaska konkurencije odgovaralo verovatno da se ovaj Plan ne donese, mislim da je najviše ipak vlast ta koja je odlagala taj momenat. Trenutna vlast je ušla u izmene Plana detaljne regulacije Šehovića polje i mislim da je to od koristi za našu zajednicu. Konkretno, meni kao privredniku ne smeta a na ostalima je da procene. Jedino što je po mom mišljenju upitno a to je način na koji se menja ovaj dokument. Možda ga treba menjati u korist svih a ne u korist pojedinaca- naveo je Banjica.

Odbornik DPS dr Zulkefil Sadović, prilikom rasprave na skupštinskoj sednici na kojoj je usvojena Odluka o izmeni i dopuni Plana detaljne regulacije Šehovića polje,  izrazio je zabrinutost šta će biti sa lokalnim marketima dolaskom ovog hipermarketa?!

-Svaka medalja ima dvije strane. Lidl će da dođe ovde, da nam uzme pare i odnese. Na putu za Beograd svratio sam u Lidl i kupio krofne, drugi put sam kupio šrafciger, treći put odlična vina iz Italije, pa onda posteljine itd… Što se mene tiče, to je dobro, imaću veći izbor gde ću šta kupiti. Ali, koliko će Lidl da zaposli ovde, toliko će da uzme kapitala i odnese i toliko će našim domaćim marketima oduzeti profit- tvrdi Sadović.

Obzirom da je reč o izuzetno atraktivnoj lokaciji, na pitanje kako to da je do sada nije iskoristio neki lokalni privrednik, Šantić kaže da to zakonski nije bilo moguće.

– Da bi se doneo ovakav planski akt, mora da se donese Odluka o pristupanju promeni plana detaljne regulacije. U toj odluci je izričito rečeno, da u Šehovića polju nema gradnje dok se ne donese Plan detaljne regulacije i zato je svaka inicijativa privrednika i svih drugih nailazila na zid. Da nije bilo Bitoveksa, mislim da ne bi žurili da idemo u ovu priču. Lidl je kaparisao taj prostor i sad samo Lidl može doći, napravio je predugovor, tako da teško može doći bilo ko drugi – objašnjava Šantić.

Još jedan primer kako se planski dokumenti kroje po meri investitora je izgradnja minihidroelektrana na Sopotnici, čije je planske dokumente za izgradnju vlast ponovo vratila na doradu. Ubrzo nakon toga, stigla je i opomena pred tužbu od strane firme Hidropower BGD“, po čijem je zahtevu urađen Nacrt plana za minihidroelektrane „Lipovica“ i „Vir“ zato što od 2020. godine nisu dobili nikakvu informaciju da li je Plan usvojen na Skupštini. Tako je opet pokrenuta procedura koja ide u pravcu stavljanja u cevi jedne od najlepših prijepoljskih rečica.

– Moramo tražiti od imaoca javnih ovlašćenja ponovo saglasnosti, koje se nadamo da ćemo ovaj put dobiti kao i prvi put, jer je to samo obnavljanje zahteva. Ovo su samo preduslovi za dobijanje građevinskih dozvola za izgradnju malih hidrocentrala. Pošto je država suočena sa velikom energetskom krizom, nadamo se da ćemo uspeti da pribavimo dozvole i da će na dobrobit države Srbije ovaj problem sa izgradnjom biti rešen i procedura nastavljena- istakao je predsednik opštine Prijepolje Vladimir Babić.

Ekološki aktivisti su najavili otpor ovoj odluci a isti stav deli i prijepoljska opozicija u lokalnom parlamentu. Odbornik Stranke demokratske akcije Sandžaka Edib Kajević je na prošlom zasedanju Skupštine opštine dopunio dnevni red razmatarnjem odluke o zabrani izgradnje minihidroelektrana na teritoriji opštine Prijepolje.

– Mislim da izgradnja minihidroelektrana na Sopotnici nije dobro rešenje kao što nije dobro rešenje uopšte dozvoliti na teritoriji opštine Prijepolje da se na taj način iskorišćavaju naša prirodna bogatstva. Siguran sam da će odbornici podržati i u raspravi kasnije i da će glasati za Odluku o zabrani gradnje malih hidroelektrana na teritoriji opštine Prijepolje. Tako  ćemo poslati poruku i da vlast i opozicija mogu da se dogovore oko nekih stvari koje su bitne za građane ove opštine – kazao je odbornik SDA Sandžaka Edib Kajević na poslednjem skupštinskom zasedanju.

Međutim, iako su odbornici vladajuće većine podržali Kajevićev predlog da se u dnevni red skupštinske sednice uvrsti Odluka o zabrani izgradnje minihidroelektrana na teritoriji opštine Prijepolje, u nastavku sednice, niko od odbornika se nije javio za reč u okviru ove tačke. Za ovu odluku glasalo je svega 9 odbornika, tako da ona nije usvojena.

-Kada pričamo pojedinačno sa odbornicima oni su svi za odluku. Međutim stranački uticaj je preovladao da oni ne glasaju za ovu odluku, ali mislim da će u budućem periodu biti još dosta aktivnosti na ovom polju, posebno kada je u pitanju Sopotnica, ali i sve druge minihidroelektrane- zaključio je Kajević.

Jedan od odbornika koji na poslednjoj skupštinskoj sednici podržao Kajevićev predlog i glasao za Odluku o zabrani izgradnje minihidroelektrana na teritoriji opštine Prijepolje je i odbornik DPS Rahim Rovčanin.

– Protiv izgradnje minihidroelektrana na Sopotnici je mnogo faktora. Prvo poremećaj biodiverziteta flore i faune, zatim velika štetnost elektromagnetnog zračenja na svu živu okolinu a onda i uništavanje Sopotnice kao bisera turističkog potencijala. Sopotnica bi trebalo biti strateška rezerva za vodosnabdjevanje građana opštine Prijepolje. Izgradnjom tih hidroelektrana Prijepolje i građani ništa ne bi dobili jer se radi isključivo o koristi investitora, a ukupan udio u prozivodnji energije u Srbiji iz ovog oblika je oko 2%. Na kraju, niko od nas nema pravo da proda ili uništi ono što je bilo vlasništvo generacija prije nas i ujedno pripada i generacijama koje dolaze poslije nas. Vjerujem da je dovoljno građana u Prijepolju čija svijest o Sopotnici i njenom značaju će je i odbraniti. Ovo što se desilo na zadnjoj skupštini je vjerovatno i rezultat načina i toka te sjednice. Sopotnica će teći i poslije ovih lešinara koji su uništili Gračanicu a ako „padne“ Sopotnica gotovo je sa svim malim vodotocima- poručio je Rovčanin.

Donošenju planskih dokumenata prethodi javni uvid pošto ovi dokumenti u mnogome određuju budućnost građana. Nažalost, praksa pokazuje da građani često nemaju sve informacije na vreme ili ne razumeju implikacije planskih rešenja. Čak i kad su obavešteni, retko kome će, pored savremenih sredstava informisanja, pasti na pamet da poseti sajt neke opštine, jer se radi o odlukama koje su često nerazmljive običnom čoveku i ipak zahtevaju određeni nivo obrazovanja pa i iskustva.

Marku iz Podvaroši planski akti ne znače ništa, ali podržava dolazak novog trgovinskog lanca u Prijepolje dok se protivi najavljenoj izgradnji minihidroelektrana.

-Što više trgovina imamo, to će cene biti povoljnije i tu vidim našu korist. S druge strane,  minihidroelektrane pune džepove onih koji ih grade, tako da ne vidim gde je tu interes građana. Samo imamo štetu, jer će prirodne lepote Sopotnice nestati- navodi Marko.

Važnost donošenja planskih dokumenata  mnogi građani zaista razumeju tek kada se susretnu sa njihovim posledicama: sa posečenim stablima, montažnim kompleksima u srcu grada i rekama koje nestaju. Za naknadnu pamet tad već bude kasno. Ili možda nije?

Ovaj tekst izrađen je u okviru projekta: Vratimo se na početak – Parlament kao osnova vladavine prava koji je finansiran od Evropske unije. Za njegovu sadržinu isključivo je odgovoran portal PP Media i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.

PP Media